Klinika za odrasle bavi se opservacijom, dijagnostikom i lečenjem mentalnih poremećaja, kao i prevencijom mentalnih poremećaja i unapređenjem mentalnog zdravlja odraslih osoba obolelih od različitih psihičkih poremećaja, sprovodeći vanbolničke i bolničke aktivnosti u okviru organizacionih jedinica Klinike.
Prvi kontakt pacijenata uspostavlja se preko Odeljenja za specijalističko-konsultativne preglede Klinike za odrasle, gde se mentalni poremećaji dijagnostikuju i uspostavlja se baza podataka o pacijentima.Prijem na Kliniku obavlja se preko tima Odeljenja specijalističko-konsultativne preglede.
U okviru Klinike primenjuje se biopsihosocijalni pristup, uz uključivanje porodice i socijalnog okruženja (radna sredina, škola, centar za socijalni rad, pravosudni organi). Viši nivo pružanja usluga (individualna, porodična, grupna i okupaciona terapija, socioterapija, farmakoterapija), pruža se u okviru sledećih organizacionih jedinica:
- Kliničko odeljenje za psihotične poremećaje - 45 postelja
- Kliničko odeljenje za krizna stanja i afektivne poremećaje – kapaciteta 29 postelja, otvorenog tipa
- Dnevna bolnica za odrasle
- Dnevna bolnica za psihotične poremećaje
- Dnevna bolnica za neurotične poremećaje i poremećaje ličnosti
- Dnevna bolnica za afektivne poremećaje
Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede u okviru kojeg su:
- Kabinet za brak i porodicu
- Kabinet za perinatnalnu i reproduktivnu psihijatriju
- Kabinet za sudsku psihijatriju
- Kabinet za treće doba
- Kabinet za psihoterapiju
Načelnik Klinike za odrasle:
Prim.dr sc. med.dr Vesna Stefanović spec. psihijatrije
Glavna medicinska sestra Klinike za odrasle:
Biljana Ivanković, vms, specijalista strukovna sestra
Odeljenje za psihotične poremećaje
Šef Odeljenja za psihotične poremećaje:
Prim. dr sc. med. dr Vesna Stefanović spec. psihijatrije
Glavna medicinska sestra Kliničkog odeljenja za psihotične poremećaje:
Marijana Pavlović, vms
Kontakt telefon – 011 / 3307 - 614
Kliničko odeljenje za psihotične poremećaje se bavi stacionarnim tretmanom odraslih pacijenata sa psihotičnim i afektivnim poremećajima, kao i poremećajima ličnosti u dekompenzaciji. Osnovni ciljevi su detaljna dijagnostička obrada i timsko sagledavanje stanja pacijenata, u skladu sa kojim se vrši regulacija akutnih pogoršanja i perzistirajuće simptomatologije, uz uspostavljanje psihoedukacije, socijalne aktivacije, integracije, i poboljšanja stepena opšteg funkcionisanja. U sklopu detaljne eksploracije i tretmana se, pored pacijenata, uključuju i njihove porodice, a po potrebi i ostatak socijalnog okruženja. Navedeno se postiže personalizovanim, na dokazima zasnovanim, farmakoterapijskim i psihoterapijskim pristupom, kao i različitim oblicima radno – okupacionog tretmana. Dijagnostičko – terapijski proces se sprovodi pod definisanim uslovima boravka na odeljenju, uz informisani pristanak pacijenata ili staratelja o hospitalnom lečenju.
Kliničko odeljenje za psihotične poremećaje je kapaciteta 45 mesta podeljenih u okviru 3 kategorije zdravstvene nege – intenzivna, poluintenzivna i standardna nega.
Kliničko odeljenje za krizna stanja i afektivne poremećaje
Šef Kliničkog odeljenja za krizna stanja i afektivne poremećaje:
Doc. dr Bojana Pejušković, spec. psihijatrije
Glavna medicinska sestra :
Olivera Laolac, vms
Kontakt telefon: 011 / 3307 - 519
Na kliničkom odeljenju za krizna stanja i afektivne poremećaje odvija se lečenje poremećaja raspoloženja, anksioznih poremećaja i drugih sličnih nepsihotičnih poremećaja. Lečenje se odvija primenom savremene i individualizovane farmakoterapije, suportativne psihoterapije i raznim vidovima grupne terapije (grupna psihoterapija, radno-okupaciona terapija, film terapija, art terapija, muzikoterapija, psihoedukativne grupe, grupe sa socijalnim radnikom).
Primenom pomenutih metoda lečenje postiže se ne samo poboljšanje klinčke slike pacijenata, već i uspostavljanje adekvatnijeg opšteg funkcionisanja i usvajanje zdravijih obrazaca ponašanja.
Kliničko odeljenje za krizna stanja i afektivne poremećaje je kapaciteta 29 mesta.
Dnevna bolnica za odrasle
Šef Dnevne bolnice za odrasle:
Doc. dr Milutin Kostić, spec. psihijatrije
Glavna medicinska sestra:
Zorica Moldovan, strukovna medicinska sestra
Kontakt telefon:011 3307-620
Dnevna bolnica za odrasle bavi se opservacijom, dijagnostikom, lečenjem, rehabilitacijom psihotičnih poremećaja, neurotičnih poremećaja i poremećaja ličnosti, kao i afektivnih poremećaja. Prema potrebama pacijenata vrši se izbor terapijskih metoda, i to: farmakoterapija, suportivna psihoterapija, grupna psihoterapija (analitičkog i sistemskog usmerenja), individualna psihoterapija (analitičkog, kognitivno-bihejvioralnog i sistemskog usmerenja), porodična psihoterapija, grupna socioterapija, okupaciona terapija, rekreativna terapija, relaksaciona grupna terapija.
Dnevna bolnica za odrasle obuhvata tri organizacione jedinice:
- Dnevnu bolnicu za neurotične poremećaje i poremećaje ličnosti,
- Dnevnu bolnicu za psihotične poremećaje,
- Dnevnu bolnicu za afektivne poremećaje
Dnevna bolnica "B" sekcija
Šef Dnevne bolnice:
Klin. asist. dr sc. med. dr Maja Milosavljević, spec. psihijatrije
U okviru Dnevne bolnice za neurotske poremećaje i poremećaje ličnosti leče se pacijenti koji imaju dijagnostikovane poremećaje iz spektra anksioznih poremećaja (socijalne fobije, generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj sa/bez agorafobije i dr.), opsesivno kompulzivni poremećaj, reakciju na težak stres i poremećaj prilagođavanja, kao i disocijativni poremećaj. Takođe, pacijenti sa dijagnozom poremećaja ličnosti u posebnim indikacionim situacijama mogu biti pacijenti ove sekcije. Specifičnosti rada u sekciji podrazumevaju primenu integrativnog tretmana, psihosocijalnog i farmakološkog. Na dokazima zasnovana psihoterapija sprovodi se u vidu intervencija kognitivno bihejvioralne terapije i analitički orijentisane psihoterapije u malim grupama, kao i suportivna terapija, psihoedukacija i socio intervencije. Lečenje je individualizovano, sa visoko personalizovanim pristupom. Sprovodi se u individualnim i grupnim seansama. Farmakološko lečenje podrazumeva savremenu, na dokazima zasnovanu terapiju.
Dnevna bolnica za neurotske poremećaje i poremećaje ličnosti je kapaciteta 25 mesta.
Dnevna bolnica " C" sekcija
Šef Dnevne bolnice za psihotične poremećaje:
Klin. asist. dr sc. med. dr Vanja Mandić-Maravić, spec. psihijatrije
Dnevna bolnica za psihotične poremećaje bavi se terapijom širokog spektra psihotičnih poremećaja, i komorbiditetnih stanja (najčešće poremećaja raspoloženja). Osnovni metod lečenja koji se primenjuje u dnevnoj bolnici za psihotične poremećaje jeste farmakološka i suportivna terapija, koja je usmerena na lečenje osnovnih simptoma poremećaja, socijalnu aktivaciju i poboljšanje opšte funkcionalnosti. U skladu sa navedenim ciljevima, primenjuju se specifično usmereni teapijski pristupi: radno-okupaciona terapija, terapija filmom, rekreativna terapija, psihoedukacija i socio intervencije. Lečenje je individualizovano, sa visoko personalizovanim pristupom. Farmakološko lečenje podrazumeva savremenu, na dokazima zasnovanu terapiju.
Dnevna bolnica za psihotične poremećaje je kapaciteta 25 mesta.
Dnevna bolnica " A sekcija"
Šef Dnevne bolnice za afektivne poremećaje:
Doc. dr Milutin Kostić, spec. psihijatrije
Dnevna bolnica za afektivne poremećaje se bavi terapijom poremećaja raspoloženja, kao i komorbiditetnih stanja (najčešće anksioznih tegoba i poremećaja). Primarni metod lečenja je suportivna terapija, grupna i individualna, kao i druge metode grupnog rada (male grupe, radno-okupaciona terapija, rekreativna i relaksaciona psihoterapija), uz primenu psihoedukacije i socio intervencija. Lečenje je individualizovano, sa visoko
personalizovanim pristupom. Farmakološko lečenje podrazumeva savremenu, na dokazima zasnovanu terapiju. Navedene metode lečenja omogućavaju postizanje kliničkog poboljšanja i promenu u obrascima funkcionisanja (radom na promenama životnih navika i ponašanja). U skladu sa navedenim, cilj tretmana u DB “D” sekciji nije samo aktuelno poboljšanje, već bolje opšte funkcionisanje, koje će trajati i po povratku u životno i poslovno okruženje.
Odeljenje za specijalističko konsultativne preglede odraslih
Šef odeljenja:
Prim. dr sc. dr Olga Čolović, spec. psihijatrije, subspecijalista psihoterapije
Glavni medicinski tehničar odeljenja za specijalističko konsultativne preglede: Zlatko Vujin, viši medicinski tehničar
Odeljenje za specijalističko – konsultativne preglede je strukturisana služba koja se fokusira na ambulantno psihijatrijsko lečenje. Odeljenje pruža psihijatrijsku i psihološku dijagnostiku, kao i psihoterapiju i farmakološki tretman. Timovi Odeljenja za specijalističko-konsultativne preglede sagledavaju slučajeve pacijenata sa složenim dijagnostičkim i terapijskim problemima i učestvuju u proceni za upućivanje na bolničko lečenje.
U okviru ovog odeljenja rade sledeće organizacione jedinice:
- Kabinet za brak i porodicu
- Kabinet za reproduktivnu i perinatalnu psihijatriju
- Kabinet za sudsku psihijatriju
- Kabinet za treće doba
- Kabinet za psihoterapiju
- Kabinet za kliničke studije
Kabinet za brak i porodicu
Šef kabineta za brak i porodicu:
Prim dr sc. med. dr Sanja Nikolić spec. psihijatrije, sistemski porodični psihoterapeut
Članovi Tima su:
- Prim. dr sc. med. dr Sanja Nikolić, spec. psihijatrije, sistemski porodični psihoterapeut
- Jelena Janković, diplomirani socijalni radnik
- Hana Korać,psiholog
Informacije: 011 / 3307-534
Multidisciplinarni sastav tima Odseka za brak i porodicu pruža klijentima različite intervencije dijagnostičkog, psihoterapijskog, savetodavnog i psihoedukativnog tipa u cilju zaštite porodice na više različitih nivoa – terapijskom i preventivnom.
Aktivnosti Kabineta za brak i porodicu su:
- Bračna i porodična terapija porodica;
- Evropski akreditovana edukacija iz sistemske porodične terapije;
- Savetodavni rad sa porodicama;
- Savetodavni i psihoedukativni rad sa roditeljima;
- Grupa roditelja sa mentalno obolelim članom, psihoedukativna grupa;
Kabinet za reproduktivnu i perinatalnu psihijatriju
Šef Kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju:
Klin. asist. dr sc. med. dr Maja Milosavljević, spec. psihijatrije
Članovi tima Kabineta su:
Kl. asist. dr Maja Milosavljević, dr sci med, specijalista psihijatrije
Dr Milica Vezmar spec. psihijatrije
Jovana Baćigalupo,psiholog
Tel: +381 11 33 07 660 e-mail: perinatal@imh.org.rs
Tim kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju je multidisciplinaran, bavi se dijagnostikom, kao i terapijskim, savetodavnim i psihoedukativnim radom sa ženama tokom planiranja i trajanja trudnoće, kao i u prvoj godini nakon porođaja. Tretman podrazumeva medikamentoznu terapiju, partnersku, grupnu ili individualnu psihoterapiju i savetovanje u zavisnosti od individulanih poterba pacijentkinja. Blagovremena procena i odgovarajuće intervencije u radu sa ženama koje imaju psihičke tegobe u perinatalnom periodu od ključnog je značaja za postizanje i unapređenje njihovog zdravlja, za razvoj adekvatnog odnosa majke i novorođenčeta, kao i skladnijeg porodičnog funkcionisanja.
Flajer (pdf) - Kabinet za reproduktivnu i perinatalnu psihijatriju
Kabinet za sudsku psihijatriju
Šef Kabineta za sudsku psihijatriju:
Prim. dr Slobodan Simić, spec. psihijatrije, subspecijalista sudske psihijatrije
Kabinet za sudsku psihijatriju bavi se sudskom psihijatrijom koja predstavlja specijalnu granu psihijatrije, sa zadatkom proučavanja i formiranja kriterijuma za procenu duševnog stanja osoba i njihovih sposobnosti u sklopu sudskih postupaka i sagledava i tumači psihičke fenomene i mentalne poremećaje za potrebe pravne teorije i prakse. Kabinet za sudsku psihijatriju obavlja sledeće: sudsko-medicinsko veštačenje iz oblasti delatnosti Instituta, a u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku veštačenja u Institutu: procenu psihičkog stanja osoba koje su u sudskom sporu individualnu procenu psihičkog stanja, razvoja i funkcionisanja deteta, adolescenta i odrasle osobe; procenu kapaciteta za adekvatno učešće u sudskom postupku i izražavanje autentičnog mišljenja deteta po pitanjima iz predmeta spora procenu postojanja i stepena zavisnosti od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci kod dece, adolescenata i odraslih veštačenja spisa sudskog postupka ostale procene stanja mentalnog zdravlja stranaka koje su u sudskom sporu, iz domena delatnosti Instituta za mentalno zdravlje.
pružanje psihijatrijskih zdravstvenih usluga određenim osobama, na predlog suda multidisciplinarna edukacija kadrova iz oblasti sudske psihijatrije i multidisciplinarni naučno-istraživački rad iz oblasti sudske psihijatrije.
Kabinet za treće doba
Šef Kabineta za treće doba:
Dr Ljubica Vidić, specijalista psihijatrije, subspecijalista sudske psihijatrije
Kabinet za treće doba, u sklopu Odeljenja za specijalističko-konsultativne preglede Klinike za odrasle Instituta za mentalno zdravlje, otvoren je aprila 2007. godine sa idejom da pruža sveobuhvatnu psihijatrijsku pomoć i lečenje osobama iznad 65 godina života, ali i svima onima koji žele da ublaže neminovne psihološke procese poslednjih nekoliko dekada života.
Ne postoji osoba koja nije prošla kroz faze tugovanja tokom rastanaka ili gubitaka, koja nije strahovala sa razlogom (nekada i bez njega), kojoj se nije dogodilo da zaboravi značajan datum, događaj ili dogovor… Ne postoji čovek koji svake noći lako usni, dobro spava i ustaje odmoran… Nekada smo manje ili više usamljeni, nekada se taj doživljaj prenaglasi… Svega ovoga smo ponekad svesni, ali ponekad i ne.
Ukoliko Vi ili članovi Vašeg neposrednog okruženja primetite nešto od pomenutih situacija ili stanja… obratite nam se. Niste jedini. Imamo rešenje jer posedujemo znanje, stručnost i iskustvo aktuelnih i pređašnjih generacija…
KAKO?
Koncept rada u Kabinetu za treće doba osmišljen je kao timski rad stručnjaka različitih specijalnosti na preventivi, unapređenju i negovanju mentalnog zdravlja onih koji to žele, kao i na prepoznavanju i uklanjanju rizika od razbolevanja u meri koju dopušta savremena nauka.
Terapijska aktivnost podrazumeva lečenje psihijatrijskih poremećaja u dispanzerskim uslovima. Tretman se sastoji u primeni lekova, podršci, korekciji ponašanja, individualnom ili grupnom radu, uključujući i članove porodice.
Kabinet za psihoterapiju
• Psihoterapija u okviru Kabineta za psihoterapiju je sastavni, integrativni deo lečenja pacijenata u Institutu za mentalno zdravlje. Ne sprovodi se samostalno (bez paralelnog psihijatrijskog lečenja), pošto je Institut za mentalno zdravlje prevashodno psihijatrijska institucija.
• Ordinirajući psihijatar pravi prvu procenu indikacija i podobnosti za psihoterapiju nakon najmanje tri psihijatrijska pregleda, ukoliko smatra da je medicinski opravdana i da pacijent poseduje osnovne uslove podobnosti za psihoterapiju uputiće ga na psihoterapiju kod psihoterapeuta, kao sastavnom, paralelnom delu psihijatrijskog lečenja u Institutu.
• Definitivnu procenu podobnosti i korisnosti pružanja nekog oblika psihoterapije postavlja psihoterapeut tokom prve dve seanse.
• Zbog velike potražnje postoje liste zakazivanja.
U Institutu za mentalno zdravlje, u okviru Kabineta za psihoterapiju sprovodi se više terapijskih modaliteta psihoterapije; radi mogućnosti pružanja psihoterapijske usluge što većem broju pacijenata svi nabrojani psihoterapijski modaliteti su vremenski ograničeni:
1.Kratka psihoanalitička psihoterapija:
terapeuti: psiholog Sonja Đorđević, specijalista medicinske psihologije, psihoanalitičar; prim. dr Olga Čolović, dr sci, specijalista psihijatrije, subspecijalista psihoterapije (član Trening komiteta DPPS-a).
2. Kratka jungijanska psihoterapija:
terapeuti: Dr sc. psiholog Svetlana Zdravković, specijalista medicinske psihologije, jungijanski analitičar (član IAAP, IGAP, SDPI);
Mr sci. dr Ljubica Zamurović - Dunđerović, psihijatar. Završila edukaciju Međunarodne Asocijacije za Analitičku Psihologiju (IAAP) za jungovskog analitičara. Član SAD, Provisional Member IAAP.
Za oba navedena psihoterapijska modaliteta: seanse traju 45 minuta, jednom nedeljno, trajanje terapije je 24 seanse. Procena podobnosti pacijenta za ovu psihoterapiju, između ostalog, podrazumeva da pacijent ima kapacitet i motivaciju da aktivno učestvuje u promišljanju psihološke pozadine svog problema, da ima kapacitet za mentalizaciju i uspostavljanje objektnih odnosa i zadovoljavajuće ego snage koje sprečavaju rizik za dublju dekompenzaciju; tretiraju se svi oblici neurotičnih poremećaja (uključujući i depresivne), viši nivo organizacije poremećaja ličnosti, krizna stanja i životni problemi; ne tretiraju se bolesti zavisnosti, psihotični poremećaji, osobe sa intelektualnom insuficijencijom, osobe koje su aktuelno suicidalne i/ili sa autodestruktivnim impulsima, poremećaji ishrane u akutnoj fazi, antisocijalni poremećaj ličnosti, psihoorganski sindrom.
Pored navedenog, psiholog Svetlana Zdravković radi i sa osobama koje imaju seksualne disfunkcije. Tretiraju se oblici seksualnih disfunkcija koji nisu uzrokovani organskim faktorima ili bolešću (nedostatak ili gubitak seksualne želje; seksualna averzija i odsustvo seksualnog uživanja; neuspešnost genitalne reakcije; orgazmička disfunkcija; prevremena ejakulacija; neorganski vaginizam; dispareunija bez organskog uzroka; druga i nespecifikovana seksualna disfunkcija koja nije uzrokovana organskim poremećajima ili bolešću; konfuzija seksualnog identiteta). Isključujući kriterijumi obuhvataju: depresivnost - ukoliko pre depresivne epizode nije bilo seksualnih poremećaja; korišćenje lekova koji imaju moguće nus-efekte vezane za seksualnu disfunkciju: pre korišćenja tih lekova nije bilo seksualne disfunkcije; nivo intelektualnih sposobnosti koji je ispod proseka; nedostatak izvesnog introspektivnog kapaciteta; psihotični proces ili psihotična dekompenzacija; suicidalnost; zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Moguće je uključenje partnera u tretman u okviru Savetovališta za brak i porodicu i zajednički rad na rešavanju problema. Osobe sa nejasnim psihoseksualnim identitetom (adolescenti, kao i odrasli) takođe mogu biti uključeni u tretman.
3. Psihodinamski orijentisana psihoterapija podrške: sprovode je psihoanalitički i jungijanski psihoterapeuti; podrazumeva pomoć u rešavanju raznih kriznih stanja i životnih problema, seanse traju 30 minuta, jednom nedeljno, trajanje terapije je 3-10 seansi (ugovor o trajanju terapije se pravi na početku terapije); procena podobnosti pacijenta za ovaj vid psihoterapijske podrške manje je zahtevan u odnosu na kratku psihoanalitičku i kratku jungijansku psihoterapiju.
4. REBT psihoterapija (racionalno emotivno bihejvior psihoterapija):
terapeut: Doc psiholog Ivana Peruničić, REBT psihoterapeut
seanse traju 40-50 minuta, trajanje terapije je od nekoliko seansi do 18 meseci (u zavisnosti od vrste problema); tretiraju se svi oblici neurotičnih poremećaja (uključujući i depresivne), krizna stanja i životni problemi, ne tretiraju se: suicidalnost, intelektualna insuficijencija, bolesti zavisnosti, seksualne disfunkcije, poremećaji ishrane u akutnoj fazi.
5. Grupna psihoanalitička psihoterapija:
terapeuti: psiholog Jelena Ristić Doka, specijalista medicinske psihologije, grupni psihoanalitičar, (član Etičkog odbora DGAB-a).
Rad u maloj grupi pacijenata sa neurotičnim i graničnim poremećajima, grupa ima do osam članova, trajanje 90 minuta, jednom nedeljno, vremensko trajanje grupe: dve godine.
• Informacije
Telefon: 011 33 07 534 - med.sestra Ružica Matejić
Šef Kabineta za psihoterapiju:
Prim. dr sc med. dr Olga Čolović, specijalista psihijatrije, subspecijalista psihoterapije
Šef Odeljenja za specijalističko konsultativne preglede Klinike za odrasle:
Prim. dr sc med. dr Olga Čolović, specijalista psihijatrije, subspecijalista psihoterapije
Načelnik Klinike za odrasle:
Dr sc. med dr Vesna Stefanović, specijalista psihijatrije
Direktor Instituta za mentalno zdravlje:
Prof. dr Milica Pejović Milovančević
Kabinet za kliničke studije
Institut kao vrhunska nastavno naučna i zdravstvena ustanova u našoj zemlji izvodi različite industijski sponzorisane kliničke studije. Ove studije se simultano odigravaju u velikom broju drugih centara u svetu na različitim zemljama i različitim kontinentima. Učešće u kliničkim studijama je dobrovoljno i u je skladu sa postulatima dobre liničke prakse. Kliničke studije se izvode tek nakon dobijanja saglasnosti kako odgovarajućih regulatornih tela Republike Srbije tako i saglasnosti Centralnog Etičkog odbora. U institutu se izvodeneurološke studije, psihijatrijske studije na adultnoj populaciji i dečije psihijatrijske studije. Studije izvode kvalifikovani stručnjaci Istituta i edukovane medicinske sestre. Posebna pažnja i briga posvećuje se učesnicima studija što uz najsavremenije i najpotpunije praćenje somatskog (npr brojne laboratorijske i internističke pretrage) pored psihijatrijskog stanja pacijenta garantuje najveći nivo nege i tretmana učesnika studija.
Šef Kabineta za kliničke studije :
Doc.dr Čedo Miljević, spec. psihijatrije, naučni saradnik
Kontakt: tel 011/3307643
Dokumenti:
Fotografije:
